Шта је информациони лист?
У току преговора, прије уговарања коришћења неког производа или услуге, финансијска организација је обавезна кориснику уручити стандардни информациони лист, који има значење понуде за дати производ или услугу. Битно је знати да информациони лист садржи све битне елементе и услове производа или услуге (врста, износ, трајање, каматне стопе, накнаде, средства обезбјеђења, права корисника итд.), да би корисник могао да упореди производе или услуге исте врсте код различитих финансијских организација и донесе одлуку о избору.
Корисник увијек има право да затражи од финансијске организације потребна објашњења у погледу садржаја информациног листа, односно услова финансијске услуге која му се нуди. Јако је важно да искористите све могућности за добијање потребних информација, како би могли донијети одговорну и што повољнију финансијску одлуку.
Право корисника да добије нацрт уговора?
Прије закључења понуђеног уговора, корисник има право да захтјева да му финансијска организација преда бесплатан нацрт уговора, те да садржај нацрта, у року који је назначен у стандардном информационом листу, размотри изван просторија финансијске организације.
То омогућава да корисник може детаљно сагледати садржај будућег уговора, тражити додатна појашњења и отклонити нејасноће у уговорним одредбама или затражити измјену одредаба које нису прихватљиве.
Битно је истаћи да је и у овој преговарачкој фази финансијска организација дужна да осигура примјерену заштиту корисника и да се придржава начела равноправног односа корисника према финансијској организацији.
Износ накнада и трошкова које финансијске организације наплаћују корисницима?
Ово је веома значајно питање за кориснике, јер непосредно утиче на коначну цијену услуге или производа које корисник намјерава да користи.
Свака финансијска организација својим актима (нпр. Одлука о накнадама, Тарифа накнада и слично) одређује накнаде и трошкове за сваку појединачну услугу или производ који има у понуди. Накнаде и трошкови који се наплаћају за вршење одређене услуге су обавезни елементи уговора са финансијском организацијом о коришћењу финансијске услуге или производа, што значи да морају бити регулисани у том уговору. Због тога, када корисник и финансијска организација уговором регулишу обавезне елементе предвиђене законом, уговор не може да садржи одредбе које упућују на акте пословне политике финансијске организације (нпр. одлуке, тарифе и слично)(члан 141. став 6. Закона о банкама Републике Српске).
С тим у вези, важно је имати у виду да на тржишту постоје разлике у висини накнада. У циљу контроле и смањења својих трошкова, савјетујемо кориснике да се, прије одлуке о коришћењу било које финансијске услуге детаљно информишу о свим врстама и износима накнада и трошкова који се односе на дату услугу, и то код више финансијских организација, а затим да се одлуче за коришћење оне услуге која одговара њиховим економским могућностима, потребама и очекивањима. Детаљне информације о накнадама и трошковима можете пронаћи у пословним просторијама и на интернет страницама сваке финансијске организације, а за прецизне обрачуне по врсти и износу неопходно је непосредно остварити контакт са финансијском организацијом.
Фиксна и промјењива каматна стопа?
Један од битних и обавезних елемената уговора о кредиту јесте каматна стопа.
Карактеристика фиксне каматне стопе јесте да она у свом номиналном износу остаје непромијењена (иста) у току уговореног периода, за разлику од промјењиве каматне стопе која се у номиналном износу мијења, зависно од промјене уговорених промјењивих елемената који се званично објављују (нпр. Еурибор, Либор, просјечна каматна стопа, индекс потрошачких цијена и слично).
Финансијска организација је увијек дужна да предвиди и уговори јасне услове и критеријуме промјењивости каматне стопе. Промјеном каматне стопе долази до повећања (или смањења) износа рате или ануитета, што корисници посебно морају имати у виду прије закључења уговора.
Обавјештење о промјењивој каматној стопи?
Уколико је уговорена промјењива номинална каматна стопа финансијска организација је дужна о свакој измјени каматне стопе да обавијести корисника у писаном или електронском облику и то прије почетка примјене измјењене стопе, односно периодично, у складу с уговором и у том обавјештењу навести датум од када се примјењује измијењена стопа. У наведеном случају, поред обавјештења, финансијска организација мора кориснику бесплатно да достави и нови отплатни план, који увијек мора бити доступан за вријеме трајања уговорног односа.
Измјена обавезних елемената уговора о кредиту?
Уколико финансијска организација намјерава да измјени неки од обавезних елемената уговора, обавезна је да прибави писану сагласност свих учесника у кредитном односу (корисника, садужника, јемца и осталих) прије примјене било какве измјене, осим када је у питању измјена уговорене промјенљиве каматне стопе. Уколико корисник није сагласан са измјенама обавезних елемената уговора, финансијска организација не може једнострано измјенити услове из уговора, нити уговор једнострано раскинути, односно отказати, осим у посебним случајевима који су предвиђени законом.
Плаћање камате и накнаде код пријевремене отплате кредита?
Корисник има право да врати кредит у било ком моменту, у потпуности или дјелимично. У том случају, корисник нема обавезу да плати редовне камате и трошкове за преостали период трајања тог уговора (пријевремена отплата кредита), већ само до дана пријевремене отплате кредита. Корисник је дужан да, у року који је уговорен, унапријед обавијести финансијску организацију о намјери да пријевремено отплати кредит.
Финансијска организација има право на оправдану и уговорену накнаду трошкова у вези са пријевременом отплатом кредита, и то:
- ако је износ пријевремене отплате кредита у периоду од годину дана већи од 10.000,00 КМ, и
- највише до 1% износа кредита који се пријевремено отплаћује, ако је период између пријевремене отплате и рока испуњења обавезе из уговора једнак или дужи од једне године, а највише 0,5% ако је тај период краћи од једне године.
Важно је знати да финансијска организација нема право на накнаду трошкова пријевремене отплате кредита:
- ако је отплата извршена на основу закљученог уговора о осигурању који је служио за обезбјеђење отплате
- уколико се пријевремена отплата врши у периоду у којем се примјењује промјењива каматна стопа и
- у случају отплате дозвољеног прекорачења на рачуну.
Стопа затезне камате у случају кашњења у плаћању обавеза?
Обавезни елемент уговора о кредиту је и стопа затезне камате која се примјењује у случају кашњења у измирењу новчаних обавеза. Дужници који закасне са испуњењем новчане обавезе (дуга), поред главнице, дугују и затезну камату на тај износ дуга.
Према Закону о затезној камати (“Службени гласник Републике Српске број 61/18) стопа затезне камате је 0,03% дневно и камата се обрачунава по тој стопи све до дана исплате дуга. (Нпр. уколико би корисник каснио 30 дана са испуњењем новчаног дуга у износу од 1.000,00 КМ, поред тог дуга, он би дуговао и затезне камате у износу од 9,00 КМ). Иста стопа примјењује се на све случајеве у којима затезна камата није прописана посебним законом.
Веома је важно знати да је Законом о облигационим односима (“Службени лист СФРЈ“ број 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89 и “Службени гласник Републике Српске број 17/93, 3/96, 39/03 и 74/0461/18)(далје: ЗОО) прописано да, ако је стопа уговорене камате виша од стопе затезне камате, онда ће се у случају дужниковог кашњења обрачунавати та уговорена камата. Дакле, финансијска организација може, на своја доспјела потраживања према кориснику, да обрачунава и наплаћује или законску затезну камату (0,03% дневно, односно по стопи из неког посебног закона) или да, као стопу затезне камате, примјењује стопу уговорене редовне камате (уколико је она виша).
Уступање потраживања и купопродаја пласмана финансијске организације?
У складу са законом, финансијска организација своје потраживање из уговора који је закључила са физичким лицем – корисником финансијских услуга може уступити искључиво другим банкама или финансијским организацијама које имају дозволу за рад Агенције за банкарство Републике Српске (даље: Агенција). Финансијска организација је дужна да обавијести корисника о уступању потраживања.
Друга финансијска организација не може корисника довести у неповољнији положај од положаја који би имао да потраживање није уступљено (пренесено), нити корисник у том случају може бити изложен било каквим додатним трошковима.
Евиденције података и задужења у Централном регистру кредита (ЦРК)?
Одлуком о Централном регистру кредита пословних субјеката и физичких лица у Босни и Херцеговини Централне Банке БиХ („Службени гласник БиХ“ број: 44/19), уређен је Централни регистар кредита (даље: ЦРК) који представља електронску збирку података (евиденцију) о кредитним и другим задужењима пословних субјеката и физичких лица.
Учесници у ЦРК су обавезни да за свако задужење физичког лица које воде, на дневној основи, достављају прописане податке у ЦРК и одговорни су за тачност и ажурност достављених података. Евиденције свих кредита и других задужења доступне су кроз два извјештаја:
Заштита личних података код евиденција у ЦРК-а?
Обзиром да извјештаји у ЦРК-а садрже личне податке, у складу са законом, сваки приступ извјештајима треба подразумјевати сагласност носиоца података. Другим ријечима, нико коме нисте дали писмену сагласност за приступ подацима, нема право увида у ове извјештаје.
Имајте у виду да, уколико намјеравате бити неком садужник или јемац, финансијска организација је дужна претходно међусобно информисати корисника, јемца или друго лице које лично обезбјеђује испуњење обавезе корисника, уз њихову писану сагласност, и упознати их са документацијом и подацима прибављеним у поступку процјене кредитне способности, као и о томе да неки учесник посла није сагласан са саопштавањем података о његовој личности осталим учесницима.
Шта је то валутни ризик?
Финансијске организације могу одобравати кредите индексиране у страној валути (евро, долар итд.) или тзв. кредите са валутном клаузулом, односно дефинисати тип курса валуте који се примјењује при одобравању и отплати кредита, као и датуме обрачуна. Код кредита са валутном клаузулом износ одобреног кредита се везује уз вриједност курса стране валуте, а плаћање по том кредиту се врши у домаћој валути (Конвертибилна марка). Промјеном курса валуте у којој је уговорен кредит у односу на домаћу валуту (валутни ризик), може доћи до повећања (и смањења) износа рате или ануитета, што корисници посебно морају имати у виду прије закључења уговора.
Од када се примјењују одредбе о заштити права и интереса корисника финансијских услуга?
Одредбе Главе VI Закона о банкама Републике Српске о заштити права и интереса корисника финансијских услуга финансијске организације су обавезне да примјењују од 01.12.2011. године, а све уговоре које су биле закључиле прије тог датума биле су обавезне да ускладе са овим одредбама у року од шест мјесеци, тј. до 01.06.2012. године.
На које износе кредита се не примјењују одредбе о заштити права и интереса корисника финансијских услуга?
На уговоре о кредиту у износу мањем од 400,00 КМ и већем од 150.000,00 КМ се не примјењују одредбе о заштити права и интереса корисника финансијских услуга у Републици Српској, што корисници треба да имају у виду приликом уговарања.
Да ли се одредбе о заштити права и инетереса корисника финансијских услуга примјењују и на правна лица?
Правна лица нису предмет заштите у смислу одредаба Главе VI Закона о банкама Републике Српске којим се регулише заштита корисника финансијских услуга. Ове одредбе се примјењују искључиво у односу на физичка лица, и то само она која ступају у односа са финансијском организацијом ради коришћења услуга у сврхе које нису намијењене њиховој пословној или другој комерцијалној дјелатности.
Да ли ме Омбудсман може ослободити уговором преузетих обавеза?
Организациони дио Омбудсман за банкарски систем Републике Српске (даље: Омбудсман) не може корисника финансијске услуге (даље: корисник), јемца или друго лице, ослободити законито утврђених обавеза из уговора.
У оквиру Омбудсмана се спроводе тзв. вансудски поступци – разматрање приговора корисника и посредовање, ради покушаја мирног рјешавања спорних односа међу странкама. Због овакве природе, у тим поступцима се не доносе обавезујуће одлуке, нити се странкама може наметати рјешење спорног односа.
Како ме Омбудсман може заштитити поводом поднесеног приговора?
На основу сазнања и информација прикупљених у поступку по приговору, и након изјашњења финансијске организације, Омбудсман може да*:
- Предложи мирно рјешење спорног односа (посредовање, медијацију) између корисника и финансијске организације;
- Препоручи финансијској организацији да, у циљу рјешавања спорног односа, предузме одређене радње или отклони недостатке који су проузроковали спор;
- О утврђеном стању информише друге надлежне организационе дијелове Агенције ради даљег поступања и извршавања послова из оквира њихових овлашћења;
- Информише и упућује корисника (давањем одговора, препорука, мишљења и упутстава) у вези са осталим активностима и могућностима за окончање спора.
* графички приказ поступка погледати у брошури “Како да штитите и остварите своја права?“ на званичној интернет страници Агенције.
Да ли се могу обратити Омбудсману уколико се о предмету мог приговора већ расправља у поступку пред судом или другим надлежним органом?
Уколико је суд или други надлежни орган донио правноснажну одлуку о питању које је предмет спорног односа између корисника и финансијске организације, Омбудсман не може поступати по Вашем приговору или спроводити поступак посредовања (медијације) о истој правној ствари.
У другим случајевима, поступак пред судом или другим надлежним органом Вас не спречава да заштиту права остварујете и подношењем приговора, прво финансијској организацији и, након тога, Омбудсману.
С друге стране, треба знати да ни поступак разматрања приговора или посредовања између корисника и финансијске организације не спречава остваривање њиховог права на судску заштиту пред надлежним судом, у складу са законом.
Право корисника на гашење рачуна?
У складу са Законом о банкама Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске број 4/17, 19/18 и 54/19) корисник има право на бесплатно гашење рачуна. У том случају, потребно је да корисник претходно измири преостале обавезе које су настале кориштењем рачуна и да поднесе захтјев банци у писаној форми.
Извјештај о укупним текућим задужењима физичког лица (БФ1);
Извјештај о укупним истеклим/отплаћеним задужењима физичког лица, за посљедњих пет година од момента истека/отплате (БФ2).