Застани и добро размисли! Платним картицама плаћамо!
“05.01 . у 17,45 часова, путем платформе xxx.ba објавио сам продају косилице за траву. Десила се интернет превара, злоупотребљена је моја картица и скинуто укупно 1.203,15 КМ. Новац је отишао на адресу www.MOBIDRAMTTL.AM, Јереван.
НН купац који је дао најбољу понуду за моју косилицу постављао је питања о производу. Након договора о цијени (130,00 КМ) затражио је да се трансакција обави преко система плаћања брзе поште и доставио је линк. Улаз на страницу је био потпуно идентичан web страници брзе поште “XY express“ са свим корацима за плаћање.
Након уноса имена, броја картице, датума важења и ЦВВ броја, од банке је путем СМС-а затражена верификација кодом. Након уноса кода прва сума од 1.023,98 КМ је повучена са мог рачуна у 17:34:03, а друга у износу од 179,17 КМ у 17:44:14, послије чега је биланс на мом рачуну био 0,71 КМ.“ Овако је гласила притужба једног корисника електронског плаћања.
Свака превара, посебно она у дигиталној сфери, подразумијева злонамјерне поступке преваранта у циљу искључивања ваше подсвијести и довођење у заблуду.
Замислите да на пијаци продајете поврће и да Вам се обратио власник оближње пиљарнице који жели да купи све што сте изложили на тезги. Погодили сте цијену и он да би ту цијену тобоже платио затражи: “Дајте ми сад своју картицу?!“ Шта бисте му рекли у том случају? Може ли се поврће продати картицом? Јасно је да не може! Картицом се купује, тј. плаћа купљена роба! Како се у нашем примјеру треће лице појавило као наводни купац било је потпуно нелогично да му наш продавац косилице даје податке о својој картици.
Просто, сви већ знамо да се употребом било које картице не може ништа “продати“, већ она служи искључиво за куповину, за плаћање. А, плаћање цијене обавеза је купца, а не продавца робе!
Да бисте заборавили ову просту логику, они који злупотребљавају интернет и повјерење људи доводе Вас у заблуду и искључују Ваше подсвјесне рефлексе, “интересујући се“ за низ детаља о производу (стање, материјал, оштећења и слично) и кад, коначно, донесу ту “судбоносну одлуку“ да ”купе” наш полован бицикл, фотоапарат или косилицу, траже, ето, ”још само” да пошаљемо податке са картице на страницу неке свима познате поште или службе доставе, путем које они желе да нам “плате цијену и испоруку“.
Ми смо до тада, препоносни због властитог трговачког подвига успјешне продаје, већ заборавили да то не иде тако. А, да би превара била потпуна, још потврђујемо пренос средстава са рачуна уносом једнократног кода или лозинке која се, у правилу, састоји од шест цифара (eng. “Secure code“) коју нам банка доставља на телефон путем СМС услуге, да бисмо потврдили да нешто, заиста, желимо да платимо картицом и да средства могу бити пренесена са нашег рачуна.
Купцу који жели да нам уплати новац за ствар коју продајемо потребан је само и једино број нашег рачуна, и ништа више!
Ако сте, из било којег разлога, одлучили да више не косите Ваш травњак, не дозволите да Вас нови косци ошишају!
Детаљи техничке и организационе логистике, за оне који желе ријеч више…
Вишеслојни начин заштите, путем података о електронским инструментима плаћања (превасходно о платним картицама и електронском/мобилном банкарству) који су познати само имаоцу тих инструмената и посебног кода који банка доставља телефоном, назива се “3D SECURE” програм.
Уколико је испоштован протокол договорен са банком, тј. уколико су предузети сви кораци у овом програму и унесени поменути подаци, не постоји могућност рекламације трансакције код картичарских компанија, а налог за поништење нема дејство.
Сматра се да је корисник платног инструмента такозваном крајњом непажњом омогућио да неовлашћена лица дођу до приступних података. У овим случајевима, ријеч је о преносима који су одобрени од стране корисника, док је према одредбама Закона о заштити потрошача у Републици Српској банка одговорна само за преносе које власник електронских платних инструмената није одобрио.
Треба знати да управљање, одржавање и праћење рада у систему и свих трансакција које се обављају употребом платних картица спроводе картичарске компаније (Виза, Мастер итд.), а не банке. У њиховим посебним центрима за обраду података биљежи се, до у детаље, свака радња која се предузима на мјестима плаћања или на аутоматима употребом платне картице. Ово је важна чињеница која је од значаја и од користи и за корисника и за банку. Банке само издају платне картице корисницима у име картичарских компанија.