Два пута мјери, једном сијеци!
Дејан Дејановић, пчелар, имао је намјеру да на судској лицитацији купи пропланак у нетакнутој природи.
Да би учествовао на лицитацији требао је да уплати депозит на рачун суда. Из тог разлога дао је банци уплатницу коју је самостално попунио.
Међутим, како уплатнице, посебно оне које се користе за плаћање обавеза неком државном органу, садрже различите рубрике, г. Дејановић је, у журби свакодневице, нека поља на уплатници погрешно попунио!
У рубрици предвиђеној за назив суда навео је суд који је и намјеравао, али у пољу предвиђеном за шифру тог суда (на уплатници то поље се зове ”шифра буџетске организације”) назначио је шифру која се односила на други суд.
Банка је извршила такву оригиналну (али, нетачну!) инструкцију за плаћање г. Дејановића, па су средства у износу од 10.000,00 КМ уплаћена том другом суду.
И ту није крај мукама г. Дејановића! На његову жалост, у међувремену, банка која је водила рачун оног суда који је грешком добио паре отишла је у ликвидацију, због чега је поврат погрешно пренесених средстава био немогућ (јер, у поступку ликвидације банке рачуни које она води се блокирају!), што се испоставило као непремостив проблем, због којег је наступило и кашњење у испуњењу његове обавезе уплате депозита.
У покушају да ријеши насталу ситуацију, г. Дејановић се позивао на пропис према којем је банка дужна да изврши провјеру података из уплатнице.
Иако су банкари зналци свога посла у извршењу плаћања, ипак, према Закону о платним трансакцијама, онај који попуњава уплатницу (налогодавац) мора тачно идентификовати примаоца и његову банку.
Када је на уплатници било који учесник у трансакцији идентификован именом и бројем, банка која прима уплатницу није дужна, а понекад то и није у могућности да учини, да утврди усаглашеност имена и броја, те може извршити плаћање како на основу имена, тако и на основу наведеног броја.
Законом је предвиђена одговорност пошиљаоца (у нашем случају г. Дејановића) за исправност уплатнице коју је попунио лично, а банка је обавезна да изврши налоге за плаћање који, како то дословно каже закон, “идентификују примаоца са извјесним степеном сигурности.“ Иначе, није лоше знати да се, у редовном току ствари, погрешно уплаћени јавни приходи (а то су, углавном, плаћања у корист неког државног органа) враћају уплатиоцу на основу извршног рјешења надлежног пореског органа.
Оно што треба научити из горког искуства г. Дејановића, је да треба да будемо пажљиви кад попуњавамо налог за плаћање, јер погрешно уплаћена средства није лако, а понекад је и немогуће, вратити!
Прегледајте без журбе све рубрике и упоредите податке које сте уписали са подацима и инструкцијама оног коме треба нешто да платите
Потребно је да се рубрике попуне тачним подацима, те да подаци на уплатници међусобно одговарају једни другима. А, након тога, попуњену уплатницу предајте службенику у банци, који ће, на свом обрасцу, израдити налог за плаћање и дати Вам га на потписивање.
И, сјетите се изреке: ”Узимајте мед као храну да га послије не бисте користили као лијек!”
Прстохват права…
Према одредби члана члана 9. став 2. Закона о платним трансакцијама (“Службени гласник РС“ број 12/01), прописано да налогодавац у налогу за плаћање мора тачно идентификовати примаоца и одредишну банку и да када је на налогу за плаћање било који учесник у платној трансакцији идентификован именом и бројем (што је сматрамо случај код уплате јавних прихода) банка прималац није дужна да утврди усаглашеност имена и броја и може да изврши плаћање или на основу имена или на основу броја. Најзад, у члану 25. став 1. истог закона прописује се одговорност пошиљаоца за налог за плаћање којег је он издао лично.